SAVETOVALIŠTE ZA MLADE

 

Radno vreme: 8-18h

Stručnjaci: psiholozi, socijalni radnici, defektolozi

Adresa: Teodora Drajzera 44, 3671 429

Namena:

• informacije o psihoaktivnim supstancama, njihovim dejstvima, posledicama, načinima prepoznavanja i otkrivanja zloupotrebe, o terapijskim programima uopšte i u Zavodu za bolesti zavisnosti

• pomoć adolecentu i porodici u situacijama gde postoji problem zloupotrebe/zavisnosti pas sa prisutnim posledicama

• rad na motivaciji porodice i adolescenta da se uključe u odgovarajuće programe lečenja.

Metode rada:

• savetovanje i savetodavni rad sa adolescentom i njegovom porodicom i užim socijalnim okruženjem (rođaci, prijatelji, kolege sa posla, profesori)

Ciljevi:

• pružanje tačnih, pravovremenih i stručnih informacija o pas,

• savetovanje pre i posle biohemijskih analiza za utvrđivanje prisustva pas u organizmu,

• procena i definisanje problema na svim nivoima (da li postoji problem zloupotrebe, poremećaja porodičnog, socijalnog i profesionalnog funkcionisanja, somatska oštećenja i sl.)

• rad sa porodicom i adolescentom (sticanje uvida u problem i rad na motivaciji da se uključe u adekvatne programe lečenje)

Potrebna je samo overena zdravstvena knjižica adolescenta i pratioca.
Anonimnost je zagarantovana!


TELE-APEL SLUŽBA


Ako ne želite ili ne možete da dođede u Zavod lično, a potrebna Vam je pomoć, možete nam se javiti na tel. 3671 429, od 8-18h. Naši stručnjaci daće Vam sve potrebne informacije i savet kako da rešite svoj problem.

1. seansa:

Definisanje problema – u prvom razgovoru sa klijentima radi se na upoznavanju i sagledavanju problema radi kojeg se klijent obratio Savetovalištu. To su najčešće:
a) potreba za stručnim informacijama o drogama,
b) sumnja da neko iz porodice ili okruženja uzima droge,
c) savet kako da se dovede na lečenje neko kome je ono potrebno, a ne želi da dodje,
d) sve češće se klijenti obraćaju i zbog želje da se doneti biološki materijal identifikuje i analizira, pre i posle obavljenih analiza potrebno je savetovanje.
Ova seansa se završava:
a) davanjem potrebnih informacija,
b) procenom motiva dolaska i realnosti argumenata za sumnju, uz zakazivanje dolaska sa osobom za koju se sumnja da uzima droge u narednih nekoliko dana, najbolje u naredna tri dana,
c) kratka analiza razloga zbog kojih osoba koja uzima droge nije voljna da dodje na prvi razgovor, konkretne preporuke kako da se ona motiviše da dodje (anonimnost, razgovor nije obavezujući za lečenje, saradnja svih važnih osoba iz okruženja itd.),
d) davanje informacija o toksikološkim analizama, vremenu zadržavanja droga u organizmu, značaju dobijenih rezultata, analiza motiva za donošenje materijala i sl.). Ako se rade analize obavezno se zakazuje seansa savetovanja posle testiranja.

2. seansa:

Razrada problema – radi se zavisno od toga šta je definisano kao problem.
b) Ako se radi o sumnji na uzimanje droga pravi se procena da li je ta sumnja osnovana ili ne i što se tiče klijenta koji se prvi obratio za pomoć, a takodje i ostalih prisutnih, poseban akcenat je na osobi za koju se sumnja da uzima droge. Posmatraju se medjusobne interakcije i komunikacije, odnosi. procenjuje se koji su članovi unutar ovog malog sistema manje, a koji više zdravi, funkcionalni. Pomaže se ovoj grupi da definiše probleme i da prihvati da ih ima, kao i da traži adekvatna rešenja.
Za neke klijente koji prihvate da imaju problem predlaže se neki od programa Zavoda ili druge institucije (ukoliko se radi o poremećajima druge vrste).
Ako motivacija osobe koja uzima drogu ili njegove porodice da prihvati predloženo rešenje nije adekvatna, zakazuje se u što kraćem roku sledeća seansa, a do tada se po potrebi obavljaju analize ili razgovori u porodici, sa ciljem da se što argumentovanije obrazloži potreba za uključivanjem u program lečenja i da porodica shvati i prihvati da je to dobro rešenje za nju.
c) Ako se radi na sticanju uvida osobe koja uzima droge i važnih osoba iz njenog okruženja, da postoji problem, da dosadašnji pokušaji nisu doveli do rešenja problema i da je potrebna stručna pomoć za ovo, najbolje je ukoliko dodje i »identifikovani pacijent«, ali i sve pozvane osobe (na pr. otac, majka ili sl.). Savetnik vodi intervju tako da ne nameće svoje mišljenje i rešenja, nego pomaže klijentima da sami uvide u čemu je problem i potraže najbolja rešenja.
Ako i pored svega motivacija osobe koja uzima drogu ili njegove porodice da prihvati predloženo rešenje još nije »zrela«, zakazuje se u što kraćem roku sledeća seansa, a do tada se po potrebi obavljaju analize ili razgovori u porodici, sa ciljem da se što argumentovanije obrazloži potreba za uključivanjem u program lečenja i da porodica shvati i prihvati da je to dobro rešenje za nju.
U slučaju da »identifikovani pacijent« nije došao na seansu analiziraju se postupci onoga ko je trebalo da je dovede, nalaze se propusti i još jednom, još konkretnije, daju saveti kako da se dovede na razgovor.
e) Savetovanje posle obavljenog testiranja zavisi i od dobijenih rezultata. i kod negativih rezultata treba klijentu objasniti značaj i relevantnost rezultata, na osnovu podataka proceniti i eventualno zakazati razgovor sa osobom sa čijim biloškim materijalom su radjene analize.

3. seansa:

Rešenja – kada se obave razgovori, analize i definišu problemi, savetnikova veština je da klijente dovede do toga da traže rešenje za svoj problem, naprave uvid u čemu su do sada pravili propuste i ponudjene mogućnosti razmotre. Na savetniku je da pokuša da »vodi« klijente ka optimalnom rešenju za koje i oni sami uvidjaju da može dati željene rezultate. Seansa treba da se završi konkretnim planom »Šta dalje?«, porodica treba da oseti da ima kapaciteta i odgovornost za rešenje problema i sa verom u mogućnost pozitivnog ishoda.