OPISNA ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA

Datum sprovedenog istraživanja: maj-jun 2001.g.

Mesto: Beograd

Izvodjač istraživanja: Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd

Ispitanici: učenici, profesori, roditelji učenika srednjih škola

REZULTATI

Istraživanje je sprovedeno u 22 srednje škole na svih 16 opština u Beogradu, u reprezentativnom uzorku zastupljene su škole svih usmerenja. Ispitan je 1871 učenik,  roditelja i  profesora. 

Učenici

Ispitanici  su u 64% ženskog pola, u 36% muškog pola.

U 95% ispitanici su učenici II razreda, zatim sledi III razred (4%).

Više od 60% ima prosečan uspeh, 17% je odličnih, a 12% ima loš uspeh.

Porodica

Roditelji su uglavnom sa srednjim obrazovanjem (oko 55%), sa o.š. je 4% očeva i 8% majki, očevi zaposleni u 80%, majke 70%.

80% ispitanika živi sa roditeljima, u preko 85% živi u četvoročlanoj porodici dobrog imovinskog stanja (žive u svom stanu, imaju sopstvenu sobu, osnovne kućne aparate, auto).

Preko 75% smatra da se roditelji dobro slažu, a da u kući vlada demokratska atmosfera gde svi učestvuju u dogovoru. Sa majkama i sestrama imaju bliskiji odnos i lakše komuniciraju nego sa očevima.

Roditelji često puše (preko 50%), podjednako oba roditelja, dok je konzumiranje alkohola češće kod očeva (31%), droga sasvim retko u oba roditelja (ispod 1%), a kod braće i sestara malo prisutnije (1,5%). U preko mladi 80% negiraju postojanje posledica konzumiranja duvana, alkohola i droga kod članova porodice.

Prijatelji i simpatije

Mladi lakše komuniciraju sa istopolnim prijateljem, smatraju da simpatije treba da počnu sa 10g., zaljubljivanje sa 12g., zabavljanje sa 14g., a seksualna iskustva od 16.g. Većinom su neka iskustva već imali (grljenje, ljubljenje), a njih oko 20% referišu i ozbiljnija iskustva.

Odnos prema životu, osnovne vrednosti

Skoro 40% ispitanika je odgovorilo da nije srećno, a njih 11% da ima jednog ili nijednog prijatelja. 46% je povremeno ili često usamljeno, a njih 24% nije uopšte sigurno da li su prihvaćeni u društvu. Preko 10% se oseća dosta bespomoćno, a skoro 30% povremeno nema samopouzdanje, nezadovoljni su sobom i drugima (45%). U poslednje vreme su često nervozni (63%), nerviraju ih roditelji (40%) i lako planu (50%).

Slobodno vreme mladi većinom provode sa prijateljima, uz TV, u bavljenju sportom ili slusanju muzike. Samo 4% provodi vreme čitajući.

Za mlade je najvažnije zdravlje, ljubav i prijateljstvo, zatim karijera, a za 7% novac i lagodan život. Njih 60% nastaviće školovanje posle završene srednje škole.

Skoro 70% mladih ide u crkvu povremeno. 

Škola

Preko 30% izjavljuje da je izgubilo interesovanje za školu, društvo, sport, hobi.

Onome ko uzima droge najviše može da pomogne porodica, zdravstvo, policija, a škola najmanje (3%). Za pomoć bi se obratili roditeljima, savetovalištu za mlade, školskom psihologu (8%), a nastavniku manje od 1%.

Informisanost, stavovi i iskustva sa psihoaktivnim supstancama (PAS)

Tri četvrtine izjavljuje da zna dosta o PAS i da su o tome saznali preko TV, filmova, predavanja u školi, roditelja i prijatelja.

Mladi misle da se droge koriste zbog radoznalosti, porodičnih problema i na nagovor drugova, a da se ne koriste zbog zdravlja (58%), roditelja (7%) ili nedostatka prilike za to (11%). Većinom smatraju da je za uzimanje droga najodgovornije društvo u celini, roditelji i drugovi koji nagovaraju na uzimanje droga.

Njih 30% zna gde se može kupiti droga, a 70% njih poznaje nekog ko uzima drogu i  45% je čak prisustvovalo tom činu. 18% ispitanika nije protiv eksperimentisanja sa drogama.

Već sa 12g. počinju sa cigaretama, u 13.g. sa alkoholom, a u 14g. sa marihuanom.

Više od 55% je probalo da puši cigarete, trećina koja puši popuši oko 10 dnevno, roditelji uglavnom znaju.

90% ispitanika je probalo alkohol, jedna četvrtina pije pivo više puta mesečno, a samo 47% nikada nije bilo pijano.

2% ispitanika je duvalo lepak, sa početkom u 10-12g.

Marihuanu je probalo 16% ispitanih, najviše njih u 15.g. i 16.g., ali 90% nije nastavilo da je koristi.

Neku drugu drogu je probalo 5% u periodu 14-17g., ali njih 95% nije nastavilo da je koristi.

Oko 30% je bilo na rejv žurkama i u 25% slučajeva im je ponudjena droga.

Dosta znaju o drogama, imaju benevolentniji stav prema pivu i cigaretama. Pivo ne smatraju alkoholom, čak smatraju da su cigarete adiktivnije od piva.

Diskusija

U istraživanju je dobijen uzorak standardne polne distribucije i školskog uspeha, prosečnog  uzrasta od 16g. Ispitanici žive u klasičnim četvoročlanim porodica solidnog materijalnog stanja, u kojima su odnosi harmonični, a odnos prema deci liberalniji. Počinju prvi konflikti sa roditeljima (separaciono-individuacioni procesi), a naglašena je razdražljivost i impulsivnost. U kući su prisutni duvan i alkohol.

Visoko vrednovanje zdravlja u ovom uzrastu je možda posledica decenijske izloženosti, neposredne i posredne, raznim traumama, stresovima, nepredvidjenim okolnostima, vanrednim stanjima. Zbog svega navedenog i osećanja bespomoćnosti, nesigurnosti i nezadovoljstva, ma kako karakteristična za adolescentnu populaciju, verovatno su naglašenija. Crkva dobija značajnije mesto u društvu narušenih sistema vrednosti i ustrojstva, a škola gotovo da je izgubila svoju vaspitnu i pedagošku ulogu.

Mladi dosta znaju o duvanu, alkoholu i drogama, ali su dosta prijemčivi za ove supstance. Spremni su za eksperimentisanje, radoznali i umeju da odgovornost prebace na druge (društvo, roditelji, drugovi). Prema pivu su tolerantni, ne smatraju ga alkoholom, niti štetnim. Droga je prisutna i dostupna, gotovo da svako poznaje po nekog ko uzima droge.

ZAKLJUČAK

Obzirom na prisutnost droge i rana iskustva sa drogama, potrebno je obratiti pažnju na razvijanje socijalnih veština, prosocijalne orijentacije u vrednosnim sistemima, sposobnosti u odupiranju pritiscima iz okoline i problem-solving tehnike kod mladih.

Kod roditelja raditi na boljem informisanju, angažovanosti u informisanju dece, adekvatnim odnosima u porodici i na ulogama i hijerarhiji.

Profesori se moraju više aktivirati u prosvetno-pedagoškom i vaspitnom radu, sa mnogo boljim poznavanjem adolescentne psihologije i specifično problema vezanih za uzimanje PAS.

Sprovedeno istraživanje daje obilje materijala koje treba dodatno analizirati, sa mogućnostima ukrštanja različitih varijabli iz čega se mogu dobiti ne samo informacije i pregled aktuelnog stanja u populaciji beogradskih srednjoškolaca, njihovih roditelja i profesora, već i šire socio-kulturološke odrednice, sociomedicinskopatološke implikacije i polazišta za dalji nastavak istraživanja u više pravaca.